LEČENJE NA GUGLU

  • by

„Primerio sam crvenilo i promenu kože na grudima. Guglao sam. Našao sam tri dijagnoze sve gore od gorih. Jedna od njih je i uznapredovali kancer kože. Nisam više mogao da spavam. Postao sam anksiozan. Tri meseca sam živeo u stahu da mi je došao kraj. Noćima sam plakao. U sebi sam se opraštao sa prijateljima i porodicom. Na kraju sam se raspitao za najboljeg stručnjaka iz te oblasti. Samo što nisam pao u nesvest u ordinaciji. Dijagnostifikovan ni je ekcem.“

„Napipala sam čvorić na dojci prilikom tuširanja. Guglala sam. Gledala sam fotografije i istraživala mogućnosti tumora i kancera. Posle mesec dana otišla sam na pregled ubeđena da samo paranoišem. Konstatovan mi je kancer dojke.“

Danas ljudi vrlo često pokušavaju prvo da postave sebi medicinsku dijagnozu a kasije i da se leče od različitih bolesti čitajući članke na Googlu i proučavajući opise simpotma. S jedne strane te informacije mogu da budu korisne i da upute osobu na medicinski pregled. Međutim, mnogo češće dovedu čoveka u stanje brige i straha. Osoba sa određenom tegobom prvo krene od novinskih članaka na Googlu o određenim zdravstvenim problemtikama, koje obično pišu kvlaifikovani lekari i u kojima se pored navedenih simptoma, mogućih oboljenja i načina lečenja uvek navodi zahtev da se čitaoci obrate lekaru radi postavljanja tačne dijagnozu i lečenja. Pročitavši određeni broj tekstova naš „bolesnik“ sebi postavi dijagnozu. Nakon toga gugla medicinske i alternativne načine lečenja svoje bolesti. Vrlo često kupuje i primenjuje nešto od lekova, trava, čajeva, čudesnih napitaka za isceljenje. Onda prati da li to ima dejstvo na njegove simptome. Sve je to praćeno uznemirenošću, strahom i takođe sve većim strahom da se obrati lekaru u pogledu svog problema.

Postoji nekoliko psiholoških razloga iz kojih je veliki broj osoba sklon da gugla svoje simptome i moguće načine lečenja. Jedan od njih je naša potreba da uzmemo stvar u svoje ruke i da se sami nosimo s problemom. Drugi je radoznalost i želja da saznamo šta nam se dešava i šta može da nas snađe u zdravstvenom smislu. Mnogi klijenti navode da na ovaj način, guglajući svoj problem, imaju privatnost i mogu da pitaju ono čega se stide ili nemaju poverenje da će imati dovoljno vremena i pažnje ako se obrate lekaru. Ovo su neki pozitivniji razlozi. S druge strane su oni razlozi u čijoj osnovi leži strah od bolesti, strah od lekara, medicinskih intervencija, strah od slabost, nemoći i zbog bolesti zavisnosti od drugih ljudi i okoline, i strah da smo životno ugroženi sa mogućnšću smrtnog ishoda. Takođe se boje da ih lekar neće shvatiti dovoljno ozbiljno, da im neće posvetiti pažnju i imati vremena da sasluša sve njihove tegobe.

Dakle, u osnovi gugl dijagnostike i lečenja su najčeće različiti oblici straha. On može da se zasniva i na predhodnim teškim, bolnim i lošim iskustvima u pogledu lečenja i medicinskih intervencija, kako ličnog, tako i članova porodice. Na primer, ukoliko smo bili svedoci teških bolesti, bolnica, operacija bliskih osoba i sam smo u većoj ili manjoj meri traumatizovani tim iskustvom.

Kao i u slučaju svakog straha, on se generalizuje i pojačava ukoliko ne rešava situacija koja ga izaziva. Zato je važno da se osoba koja sumnja na određeni poremećaj direktno usmeri na mesto straha – lekarsku ordinaciju i uspostavljanje pravilne dijagoze i lečenja.

Takođe, mislim da je za lekare iz više razloga vrlo važno da budu svesni pojave gugl dijagnostike i lečenja. Pacijentu je bitno da mu bude posvećena pažnja, vreme, razumevanje, objašnjenje kroz adekvatanu komunikaciju i saosećanje.

Maja Mandić Marković,

psiholog, edukator i konstelator porodičnog rasporeda, NLP master, vlasnik agencije za psihološko savetovanje ARKONA, Beograd